Zaboravljena umetnost pokreta: Zašto moderni Holivud više ne zna kako da postavi glumce u kadar?

Jeste li nedavno primetili neobičan trend dok gledate najnovije Holivudske hitove? Likovi stoje nasred prostorije, jedva se pomeraju, dok se kamera smenjuje sa jednog lica na drugo u ritmu metronoma. Kada uporedite ove scene sa klasicima iz devedesetih ili osamdesetih godina, razlika je zaprepašćujuća. Nekada su glumci živeli u prostoru — hodali su, otvarali prozore, pomerali nameštaj i reagovali na okolinu, dok je kamera kružila oko njih u pažljivo koreografisanom plesu. Danas, filmska scena sve češće podseća na statičnu pozorišnu probu.

U filmskoj industriji ovaj proces se naziva blokiranje scene (blocking). To je umetnost postavljanja glumaca i usmeravanja kamere kako bi se vizuelno ispričala priča bez oslanjanja samo na dijalog. Stiven Spilberg se decenijama smatra neprikosnovenim majstorom ove veštine. U njegovom kultnom ostvarenju „Dvoboj”, ili u novijim dramama poput filma „Novine”, pomeranje kamere sa jedne strane stola na drugu jasno signalizira promenu moći među likovima. Slične primere viđali smo i u dramama poput „Good Will Hunting” ili akcionim trilerima kao što je „Heat”, gde Al Paćino tokom žustre svađe sa suprugom besno pomera i rasklapa televizor, dajući kadru neverovatnu energiju i autentičnost.

Read nextSlomljeno srce: 'Kao da mi se ceo svet srušio' – Može li se ikada zaista preboleti?

Zašto je onda ova umetnost počela da nestaje iz savremenog bioskopa?

Jedan od glavnih razloga leži u prelasku sa filmske trake na digitalne kamere. Digitalno snimanje je znatno jeftinije i omogućava produkcijama da postave po četiri ili pet kamera odednom kako bi pokrile čitavu scenu iz svih uglova. Umesto da reditelj pre snimanja detaljno isplanira svaki korak i pokret kamere, odlukama se bave tek kasnije u montaži. Radije se bira takozvana „pokrivenost” kadra, gde se scena seče na hiljadu sitnih delova u postprodukciji. Kako objašnjavaju filmski analitičari, namera i planiranje traže posvećenost, dok višestruke kamere nude liniju manjeg otpora.

Your brand, right here.Reach story-obsessed listeners in 45+ languages → advertise on Avonetics

Drugi, još banalniji razlog jeste uticaj pametnih telefona i društvenih mreža. Sve je više filmskih kritičara koji primećuju da savremeni reditelji drže akciju striktno u centru kadra. Zašto? Zato što studiji insistiraju da se filmovi lakše sekunda za vertikalni format prilagođen mrežama poput TikToka. Sve što se dešava sa strane biva odsečeno, čime se direktno ubija dubina i širina filmskog platna.

Ipak, postoje autori koji se i dalje oštro protive ovom trendu. Savremeni naslovi poput trilera „Pozivnica” ili autorski radovi reditelja kao što su Pol Tomas Anderson i Kventin Tarantino pokazuju da publika i te kako ume da ceni dobro osmišljen kadar. Pitanje je samo da li će Holivud nastaviti da bira brzinu i jeftinu montažu umesto prave filmske umetnosti.

O ovoj uzbudljivoj filmskoj dilemi detaljnije raspravljaju voditelji u najnovijoj epizodi podcasta Arhiv Platna.