Da li je 'Božiji grad' zauvek uništio klasične mafijaške filmove?

Kada se povede razgovor o najboljim kriminalističkim filmovima svih vremena, imena poput Kuma, Dobrih momaka i Lica sa ožiljkom obično dominantno vladaju scenom. Ovi filmovi postavili su zlatne standarde kinematografije, sa legendarnim glumcima, besprekornom režijom i scenarijima koji su ušli u pop-kulturnu istoriju. Međutim, među strastvenim ljubiteljima filma sve je glasniji stav da je jedan brazilski film iz 2002. godine uspeo da zaseni čitavu holivudsku produkciju.

Reč je o ostvarenju Božiji grad (Cidade de Deus), filmu koji prikazuje odrastanje u surovim favelama Rija de Žaneira tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Za razliku od američkih mafijaških epova koji kriminalce često oblače u elegantna odela i pripisuju im lažni kodeks časti, Božiji grad nudi nemilosrdan i neulepšan pogled na ulično nasilje.

Read nextČovek koji je rekao 'NE' sistemu: Zašto nas zaboravljeni film iz 1970. i dalje fascinira?

Jedan filmski entuzijasta nedavno je pokrenuo žustru raspravu izjavom da mu je Božiji grad u potpunosti pokvario užitak u tradicionalnim gangsterskim filmovima. Prema njegovim rečima, dok Skorsezeovi filmovi poput Dobrih momaka ili Kazina prikazuju stil života koji na trenutke deluje privlačno i uzbudljivo, Božiji grad ne ostavlja prostor za romantizaciju. On prikazuje decu sa oružjem u rukama, razorene porodice i ciklus siromaštva iz kojeg nema izlaza.

Poseban pečat ovom filmu daje činjenica da većina glumaca uopšte nisu bili profesionalci. Režiseri Fernando Meireles i Katja Lund izabrali su decu i mlade direktno iz favela, organizujući višemesečne glumačke radionice. Rezultat je bila gluma koja ne deluje kao izvedba, već kao čisti, nepatvoreni život pred kamerama. Čak je i sam roman na kome je film zasnovan napisao Paulo Lins, autor koji je odrastao u tom istom ozloglašenom naselju.

Your brand, right here.Reach story-obsessed listeners in 45+ languages → advertise on Avonetics

U filmskoj zajednici ubrzo su se formirala dva oštro suprotstavljena tabora. Jedna strana tvrdi da je Holivud decenijama prodavao iluziju o 'šarmantnim mafijašima', te da je tek Božiji grad ogolio pravu prirodu organizovanog zločina. Kako ističe jedan komentator, razlika je u tome što američki filmovi prikazuju bogatije kriminalce, zbog čega njihov život deluje glamuroznije, dok je stvarni kriminal uvek brutalan i tragičan.

S druge strane, branioci holivudske klasike naglašavaju da filmovi poput Kuma i Dobrih momaka nikada nisu imali nameru da budu dokumentarni prikazi siromaštva. Oni tvrde da Skorseze vrlo jasno prikazuje konačni raspad i moralnu propast svojih likova, te da je poređenje američkog organizovanog kriminala sa preživljavanjem u favelama prosto neadekvatno.

Bez obzira na to koji stav zauzimate, neosporno je da je Božiji grad ostavio neizbrisiv trag u svetskoj kinematografiji. O tome kako ovaj film menja našu percepciju sedme umetnosti i koje pouke izvlačimo iz debate, detaljnije raspravljaju voditelji u najnovijoj epizodi podcasta Arhiv Platna.