STUDENTSKI DŽEP, RAČUNI ZA ŠESTORO: Kupovala sam ljubav prijatelja dok me panika nije slomila

Kada se na vratima malog studentskog stana pojave nasmejana lica prijatelja, cela prostorija oživi. Miris sveže naručene večere, zvuci smeha i privid bezbrižnosti stvaraju savršenu sliku mladosti. Međutim, iza te fasade krije se grčevita borba sa finansijskim krahom i unutrašnjim demonima koji ne daju mira.

Jedna studentkinja medicine otkrila je dramu kroz koju prolazi svakog meseca. Iako radi jedva dvadesetak sati mesečno za skromnih nekoliko stotina dolara, te preživljava isključivo zahvaljujući studentskim kreditima i pomoći svog partnera, ona ima neobjašnjivu potrebu da preuzme sve troškove svojih prijatelja. Čim se društvo okupi, njen telefon postaje glavno sredstvo plaćanja, a računi za dostavu gomilaju se bez prestanka.

Read nextSindrom 'Bolje da odem sam': Zašto uništavamo ljubavi iz straha da ne postanemo teret?

Dok neki prijatelji u šoku zahvaljuju, a poneko se seti da naknadno ponudi novac, veći deo računa ostaje isključivo na njenim leđima. U trenutku dok plaća, oseća nalet ponosa i prividne kontrole, ali već sledećeg jutra suočava se sa brutalnom realnošću bankovnih izvoda. Da bi nadoknadila gubitke, ona preuzima naporne dodatne smene, gurajući sebe do ivice fizičke i mentalne iscrpljenosti.

Reakcije javnosti na ovu dramatičnu situaciju nisu izostale. Jedan komentator je bez dlake na jeziku primetio da je problem isključivo u njenoj nesposobnosti da kaže 'ne'. Po njegovom mišljenju, prijatelji koji svesno dopuštaju da im siromašna studentkinja plaća obroke uopšte nisu pravi prijatelji, već oportunisti koji koriste njenu nesigurnost. Drugi je predložio radikalno rešenje: zaboraviti na aplikacije za dostavu i preći na najjeftinije obroke pripremljene kod kuće, jer niko u studentskim danima ne bi trebalo da glumi bogataša.

Sa druge strane, mnogi u ovom obrascu vide mnogo dublju krizu ličnosti. Jedan stručni glas je naglasio da se ovde radi o klasičnom sindromu ugađanja drugima, gde osoba nesvesno veruje da njena ličnost sama po sebi nije dovoljna da bi bila voljena, pa osećaj pripadnosti kupuje materijalnim gestovima. Za ovakve blokade, kako se navodi, jedini pravi spas leži u psihoterapiji i radu na postavljanju čvrstih ličnih granica.

Problem, međutim, ne staje samo na novcu. Kada unutrašnji pritisak postane prevelik, on se preliva u fizički prostor. Ova devojka priznaje da je paraliza prati čak i kada potpuno sama izađe u prirodu. Telo ostaje zaglavljeno u konstantnom stanju uzbune, a napetost dostiže tolike razmere da u trenucima stresa gubi sposobnost da tečno sastavi rečenicu.

Naši voditelji u novoj epizodi detaljno suočavaju stavove o ovoj temi i donose neočekivanu presudu.