Sindrom 'Bolje da odem sam': Zašto uništavamo ljubavi iz straha da ne postanemo teret?

Kriza identiteta u tridesetim godinama često sa sobom nosi preispitivanje svih postignutih rezultata, a kada se tome doda finansijska zavisnost od partnera, osećaj krivice može postati nepodnošljiv. U takvim okolnostima, hipernezavisnost – navika da se kroz život ide potpuno sam – postaje destruktivni odbrambeni mehanizam.

Jedna tridesetogodišnja žena opisala je kako je nedostatak karijernog uspeha doveo do toga da se oseća kao teret svom suprugu. Iako među njima postoji ljubav, stalni unutrašnji pritisak i izmišljanje konfliktnih scenarija u glavi teraju je na pomisao da bi i njoj i njemu bilo lakše ukoliko bi se razveli.

Read nextZAMKA NEVIDLJIVOSTI: Zašto uspeh merimo odricanjem, a ljubav mrvicama pažnje?

Ova pojava bežanja od bliskosti prisutna je i na samom početku novih emotivnih susreta. U drugom primeru, osoba je prekinula kontakt sa devojkom tek šest dana nakon poznanstva jer je, bez ijednog konkretnog dokaza, ubedila sebe da je ostavila loš utisak. Fizička mučnina i slabost koji su pratili ovu odluku nestali su onog trenutka kada je poslata poruka o prekidu.

Jedan posmatrač ove situacije naveo je da je reč o dubokoj traumi iz prošlosti, gde mozak izjednačava finansijsku ili emotivnu zavisnost sa opasnošću po sopstvenu bezbednost. On ističe da je uverenje 'bolje da odem sam' zapravo zapomaganje za kontrolom nad sopstvenim životom.

Nasuprot ovom stavu, drugi komentator smatra da je reč o emocionalnoj nezrelosti. Prema njegovom mišljenju, prekidati veze i distancirati se od bliskih ljudi na osnovu pretpostavki predstavlja prebacivanje lične anksioznosti na partnere, čime im se nanosi nepravedan bol.

Prepoznavanje ovih obrazaca ključno je za izgradnju zdravih odnosa. Osećaj manje vrednosti ne mora biti presuda za usamljenost ukoliko se na vreme potraži pomoć i uspostavi iskrena komunikacija.

Naši voditelji u najnovijoj epizodi podkasta detaljno debatuju o ovim stavovima i donose konačni psihološki sud.