ZAMKA NEVIDLJIVOSTI: Zašto uspeh merimo odricanjem, a ljubav mrvicama pažnje?

Potraga za sopstvenom vrednošću često nas vodi na stranputice na kojima sami sebi postajemo najveći neprijatelji. U slučajevima kada osoba pati od poremećaja ishrane, reakcije okoline poput „moraš jesti” ili „zabrinuti smo za tebe” mogu imati potpuno suprotan efekat od željenog. Umesto da deluju kao poziv na buđenje, ove reči u pacijentu stvaraju osećaj postignuća – dokaz da je patnja konačno postala vidljiva.

Jedan od stručnjaka koji se bavi ovom tematikom naglašava da je reč o duboko ukorenjenoj potrebi za validacijom. Kada osoba nema izgrađene zdrave unutrašnje kriterijume vrednosti, ona koristi tuđu zabrinutost kao merilo uspeha u svojoj borbi za kontrolu nad sopstvenim telom.

Read nextEKSKLUZIVNO: Rent-A-Kar Gigant Mu Tražio 1.000 Drapa Za Grad Mesec Dana Kasnije, A Onda Je Usledio Telefonski Horor!

Ova ista dinamika prenosi se i na sferu emotivnih odnosa. Iskustva mnogih koji iznova ulaze u veze sa emotivno nedostupnim partnerima pokazuju da se krug nevidljivosti teško prekida. Odnosi koji se baziraju samo na strasti, uz stalno izbegavanje razgovora o budućnosti i izgovore da treba „ići polako”, ostavljaju drugu stranu u konstantnom stanju neizvesnosti.

Prema rečima jednog posmatrača ove tematske celInside, ostajanje u takvoj vezi često je posledica straha od napuštanja. Pristajemo na ulogu opcije na rezervnoj klupi jer verujemo da je i mrvica pažnje bolja od potpune samoće. Time nesvesno šaljemo poruku partneru da nas može tretirati bez poštovanja i obaveze.

Izlazak iz ovih obrazaca zahteva razbijanje iluzija o tome šta nam spoljni svet može pružiti. Niti će tuđa briga izlečiti poremećaj ishrane, niti će emotivno nedostupan partner naprasno odlučiti da nas izabere. Kako prepoznati ove mehanizme i izgraditi stabilno samopoštovanje, detaljno razmatraju voditelji u novoj epizodi emisije Lavirint Uma.