Jeo je dve proteinske pločice dnevno — a onda je narandžasti vosak procurio na sedište pred kolegama

Počelo je kao ljubavna priča sa užinom. Završilo se strugotinom četke za WC šolju.

Čovek od četrdeset godina ispričao je kako je jeo po dve proteinske pločice dnevno — ukus kikiriki puter sa komadićima čokolade — ubeđen da je pronašao savršen snek. Ukusno, makroi odlični, savest čista.

Read nextPrecenio snagu, potcenio tegove: Pokušao da prenese 36 kilograma pešice i doživeo trosatni pakao

Posle dve nedelje primetio je da mu je stolica narandžasta. Ne tamna, ne neobična — narandžasta. Prvo je posumnjao na mleveno meso koje mu baka sprema. Pitao ju je. Bakа, kako sam kaže, nije bila oduševljena tim pitanjem.

Nekoliko dana kasnije, u kupatilu, dobio je odgovor. Na porcelanu su stajale narandžaste voštane grudve koje voda nije skidala. Morao je fizički da ih struže četkom.

A onda je ušao pod tuš i shvatio da problem nije u šolji. Vosak je bio po njemu, oblagao je sve pozadi kao pravi parafin. Mlaz bidea ga nije ni dodirivao.

Potražio je odgovor na internetu i našao druge ljude sa istim simptomom od istih pločica. Napravio je pauzu — ali istog dana ugledao je narandžastu fleku na svojoj fotelji. Od nečega što se dešavalo dok on nije osećao apsolutno ništa.

Dve nedelje kasnije vratio se na dve pločice dnevno.

I tu dolazi trenutak zbog kog je cela priča eksplodirala. Sedeo je u radnom kombiju sa kolegama i jeo kinesku hranu. Prosuo je malo sosa na pantalone, krenuo da obriše sedište — i ugledao narandžastu fleku koja sigurno nije bila slatko-kiseli sos.

Crne poliesterske pantalone. Rashlađujuća tkanina. Narandžasti vosak. Tog dana nije ni bio u toaletu niti je išta osetio. Kolega je video sve.

„Poželeo sam da propadnem u zemlju“, kaže.

Provera u toaletu potvrdila je najgore: curilo je iz njega satima, potpuno bez senzacije.

Detalj koji je publiku najviše pogodio: njegova ćerka jela je po jednu pločicu dnevno i imala isti simptom.

Reakcije su stigle brzo i podelile se na dva jasna tabora.

Prvi i daleko brojniji tabor uperio je prst u sastav. Jedan komentator je napisao da je uzrok EPG, zamenik masti koji se stavlja u pločice, i da izaziva curenje isto kao nekada Olestra, uz link ka naučnom radu. Drugi se setio devedesetih: „Sećam se veštačke masti bez kalorija koju su ubacivali u hranu za mršavljenje. Zvala se Olestra. Curila je ljudima tačno ovako.“

Treći je izneo najdetaljniju optužnicu: protiv kompanije navodno postoji grupna tužba, sa tvrdnjom da pločice sadrže četiri puta više masti i osamdeset odsto više kalorija nego što stoji na deklaraciji. Firma tvrdi da njihov EPG, za razliku od Olestre, ostaje čvrst — što, kako je taj komentator zajedljivo primetio, savršeno objašnjava narandžaste grudve.

Po njegovom čitanju, već 25 do 40 grama dnevno može izazvati „mekana ili uljasta pražnjenja“ i „pojačane gasove ponekad praćene nevoljnim curenjem“. U pločici od 62 grama, od čega je 28 grama protein, procenio je oko 25 grama te materije. Zaključak: „Preskačem ovu frankenmast.“

Your brand, right here.Reach story-obsessed listeners in 45+ languages → advertise on Avonetics

Još jedan komentator dodao je hemijsku kombinatoriku: maltitol, koji i sam ume da napravi haos, plus mast namerno konstruisana da odoli varenju. „To ’odoleva varenju’ je ključ“, napisao je. Ono što telo ne razgradi — negde mora da izađe.

Najkraća reakcija bila je i najoštrija: „Moja greška što uopšte imam oči.“

Drugi su bili praktičniji. Jedan je tražio od autora da ovu ispovest doslovno prekopira u recenziju proizvoda, tvrdeći da bi parirala legendarnim recenzijama bombona bez šećera. Neko je pokušao da uguglа „česti problem sa narandžastom stolicom“ i naišao na rezultate koji su, blago rečeno, bili komedija. Jedan skeptik je samo slegnuo ramenima: „Najčudnija reklama za proteinsku pločicu koju sam video.“

Ali postojao je i drugi tabor — manji, oštriji i mnogo neprijatniji po autora.

„Zbunjen sam zašto, kad si već odlučio da nastaviš da ih jedeš, nisi preduzeo mere da sprečiš curenje“, napisao je jedan komentator. Postoje, podsetio je, razni proizvodi za odeću i podlošci za nameštaj. „Umesto toga, biraš da prljaš pantalone i fotelje. A sad si isprljao i tuđe sedište. To nije ponašanje odrasle osobe. Da sam ti ja kolega, bio bih stvarno ljut.“

Taj tabor ima materijal iz same priče: čovek je već video vosak na sebi i fleku na fotelji, već je pročitao izveštaje drugih ljudi — i svejedno se vratio na dve pločice dnevno.

Priča, ipak, ima kraj kakav se retko viđa.

Ohrabren komentarima, autor je napisao kompaniji pismo i zatražio povraćaj novca, uz poruku da se stvar može rešiti na lakši ili na teži način. U prvom obračunu mislio je da je reč o 298 dolara.

Kompanija je novac vratila. Ispostavilo se da je iznos bio veći nego što je mislio — 140,40 dolara puta tri, ukupno 421,20 dolara.

„Neću ih više jesti“, poručio je, „ali morate im priznati da su uradili ono što je ispravno.“

Ostala je jedna rečenica kao poruka svima: proveravajte stolicu.

Naši voditelji ovu priču raspliću do kraja u novoj epizodi podkasta — i moraće da presude ko je ovde zaista kriv.